Srbija je otadžbina, Župa domovina, a vino sudbina vrednih i časnih ljudi, u čijem je genetskom kodu upisana neizmerna ljubav prema najslađem voću – grožđu i najlepšem od svih pića – vinu.

Putniče kad dođeš u Župu, bilo da u nju dođeš sa severa ili juga, ili iz nekog drugog pravca, znaj da si dobrodošao gost u ovom blagoslovenom kraju. Stigao si u prestonicu loze i vina, u klasičnu zemlju srpskog vinogradarstva i vinarstva.

Župa Aleksandrovačka je vrlo stara oblast i u njoj vekovi nisu prošli uzalud. Ona je milenijumima imala svoj geografski, istorijski, etnički i kulturni identitet. U svim istorijskim epohama isticala se nekom osobenošću i samosvojnošću, kao podneblje Bogom dano za bujan i intezivan svakovrstan život. O tome potvrde nalazimo u materijalnim ostacima kao i u pisanim izvorima bogate istorije ovog kraja. Read the full story

LESKOVČANI SE ODVAJKADA PONOSE SVOJIM GOSTOPRIMSTVOM. OD PRE NEKOLIKO GODINA, UVRELIM LETNJIM DANIMA,  PORED SVOG NA DALEKO ČUVENOG  ROŠTILJA POČELI SU GOSTE DA POZIVAJU I DOČEKUJU I NA KARNEVAL. I KAO PRAVI DOMAĆINI I TU SU SE POKAZALI KAKO TREBA.

KARNEVAL LESKOVAC

Leskovac je grad sa karnevalskom tradicijom dugom više od sedamdeset godina.
Ideju za organizovanje Karnevala nastavak je koledarske tradicije koja u ovim krajevima postoji vekovima. Namera je, takođem bila da se ovakvim manifestacijama oživi sećanje na uskršnje povorke koje su se ulicama Leskovca kretale tridesetih godina prošlog veka. Read the full story

Svake godine, tokom jedne od julskih nedelja, Vrnjačka Banja, pored redovnih gostiju  okupi i par stotina hiljadadodatnih. Razlog za njihov boravak u Banji su razna događanja: festivali, koncerti, predstave, izložbe, maskenbali i kao kruna svega – karneval.

Sa balovima, maskenbalima i kermesima u Vrnjačkoj Banji započelo se još od osnivanja 1868. godine. Svi žitelji Banje bili su uključeni u pripreme i izvođenje događanja. Pozivani su i mnogobrojni gosti iz okolnih i daljih mesta a Banja je za takve prilike doterivana i čišćena kao za najveća slavlja. Svi su oblačili najbolja odela, iznosilo se najlepše cveće, a domaćice su se takmičile čija će torta biti najlepša. Muzički orkestri su tokom celog dana marširali i svirali po ulicama okićenim lampionima i sijalicama. Kermes je započinjao oko 9 sati uveče pozdravnim govorom a zatim bi se smenjivali umetnici u raznim veštinama. Igrale su se mnoge društvene igre, a omiljeni je bio izbor lepotica. Sav prihod je išao dobrotvornim organizacijama. Na kraju je dolazio veliki vatromet kojim se najlepše letnje veče završavalo. Read the full story

Kažu da su trube u Srbiju stigle sa vojskama. Mi verujemo da su ih anđeli doneli, jer jedino anđeoske trube lepše zvuče od srbijanskih i jedino su anđeli draži i bliži nebu od Nebeskog naroda

Retke su dobre stvari koje vojske mogu da donesu bilo kom narodu. Srpskom narodu, naročito, kroz mnogo ratova tokom istorije, malo su dobrog donele. Iako je u Srbiju ušla tek kada je knjaz Miloš, 1831. godine u Kragujevcu, osnovao prvi bleh orkestar, truba je za samo nekoliko decenija u mnogim krajevima uspela da potisne vekovima stare narodne instrumente – gusle, frule, gajde i sl. Proneli su je i zasejali po srbijanskim brdima i ćuvicima četni i pukovski trubači po povratku sa bojišta. Kao od najboljeg ratnog druga, nisu se odvajali od starih, često izlupanih ili probušenih vojničkih truba sa kojima su se krvlju vezali. I tako je krenulo prijateljstvo za večnost. Od tada se u Srbiji uz trubu rađa, krsti, ženi, kreće u vojsku, slavi pobeda i umire. Iako se ritam i jacina tona razlikuju u svirci o livadama i stadima sa planina zapadne Srbije, u veselim igrama istočne Srbije i dertu i sevdahu ciganskih mahala Juga, suština je ista. Srbi trubu sviraju iz duše, i u sreći i u tuzi, u slavu sebi i u inat celom svetu. Read the full story

Možda vam se sviđa, a možda i ne. Ali EXIT je postao naš siguran IZLAZ u moderni svet.

Sve je počelo 2000. godine kada je grupa studenata Univerziteta u Novom Sadu tokom čitavih 100 dana leta na raznim mestima na levoj obali Dunava organizovala razna dešavanja. Noise Summer Fest kako je nazvan taj pokušaj imao je i političku anti-Miloševićku obojenost. Odatle potiče i naziv EXIT – izlaz iz tadašnje loše situacije u zemlji. Na nizu koncerata, hepeninga, tribina i raznih predstava i projekcija, okupljali su se mladi, i ne samo mladi, iz cele Srbije. Na njima su  na različite načine mladi i ostali podsticani da se uključe u otpor režimu. Finale je, dva dana pred izbore, predstavljala žurka sa oko 20.000 učesnika, pod nazivom Izborno mesto br. 1. sa porukom Gotovo je. Read the full story