KULTURA SA DOBRIM UKUSOM

Restoran Klub književnika otvoren je 1946. godine, neposredno posle Drugog svetskog rata i od tada je prava institucija za Beograđane i njihove goste. Za kratko vreme je stekao ugled koji je sačuvan do danas svojom vrhunskom kuhinjom i posebnom atmosferom za koju su zaslužni bili ljubazni domaćini i poznati gosti. Redovni gosti bili su i sada su vrhunski književnici, glumci, novinari i političari. Njihovi gosti iz inostranstva – mnoge zvezde  književnog, filmskog, političkog neba i pripadnici svetskog džet set-a probale su specijalitete domaće kuhinje. Ideje za mnoga dela rodile su se, a podosta njih je i nastalo, tokom večeri provedenih u Francuskoj 7.

Mesto na kome se više od 60 godina goste, svađaju, razmenjuju dosetke i abrove diplomate, pisci, državnici, političari, glumci i po koja lepotica, više je od restorana. Momo Kapor ga je opisao kao svojevrsno “gastronomsko i književno svetilište”. U početku su gosti Kluba morali da imaju člansku kartu da bi ušli u njega, pa je po Beogradu kružila šala da je važnije biti član Kluba književnika nego Udruženja književnika.

Mnoge ugledne ličnosti iz zemlje i inostranstva bar su jednom bile u Klubu. Italijanski pisac Alberto Moravija, francuska književnica Simon de Bovoar i njen prijatelj književnik i filozof Žan-Pol Sartr često su dolazili u Beograd i provodili večeri u Klubu književnika. Ričard Barton, je u vreme snimanja filma Sutjeska, voleo da svrati na viski u Klub. Kasu i Andrić su svaki susret završavali večerom u Francuskoj 7.

U Klubu su sve vreme zastupljene nacionalna i svetska kuhinja. Može se uživati u guščijoj džigerici, pršuti sa dinjom, škembićima, sarmi u jagnjećoj maramici, podvarku, rižotu sa pečurkama, jagnjećim leđima na žaru i na kraju se zasladiti čuvenom krempitom ili pitom od bundeve.

Vinska karta restorana nudi pažljivo birana vina, ali i sifon sode i litar belog od koga možete pripremiti špricer po svom ukusu.

Posle toliko godina, ljudi iz restorana Madera, jednog od ugostiteljskih simbola Beograda, sa namerom da odgovore na izazove modernih vremena, ali i da sačuvaju stari autentični duh legendarnog kluba, preduzeli su renoviranje restorana. Klub književnika dobio je novi i prijatniji ambijent. Rekonstruisana je bašta, prostorije osvežene i obnovljene, kuhinja, toaleti i ventilacija urađeni po svetskim standardima. Vodilo se računa o svakom dezenu, svakoj drvenoj površini i boji, kako bi se sačuvala stara dobra atmosfera. U želji da se sačuva autentični duh legendarnog kluba personal koji radi već godinama i poznaje gotovo svakog gosta i njegove navike se ne menja, što je dodatna garancija dobre usluge.

I uspeli su, ali i doneli nešto novo.

Za razliku od dugogodišnje tradicije tokom koje se u Klubu služila samo večera, u svakodnevnu ponudu je uvedena i mogućnost uživanja u ručku u poslepodnevnim satima.

Od sada možete podsetiti Klub i u vreme ručka i uživati u ukusima starih dobrih vremena.

Dođite i probajte.

Francuska 7, Beograd, Srbija.

tel. 011 2627931   218 7777 www. klubknjizevnika.rs

radno vreme 12-01,  nedeljom Klub ne radi.

Zbog jedinstvene prilike da osete duh starih vremena, uživo čuju bardove srpske kulture i probaju mirise i ukuse zaboravljenih jela, oduvek su i mladi  svraćali u Klub u Francuskoj 7. Tako je i danas.

Stari posetioci neće imati problema da ga dožive u njegovoj punoći, a novi će imati priliku da ga tek upoznaju.

ИНТЕРВЈУ СА ПРОФЕСОРОМ МИРОСЛАВОМ ПАВЛОВИЋЕМ ДЕКАНОМ ФАКУЛТЕТА ЗА

МЕНАЏМЕНТ НЕКРЕТНИНА  УНИВЕРЗИТЕТА УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА ИЗ БЕОГРАДА

За почетак реците нам нешто о Универзитету Унион – Никола Тесла

Универтзитет “ Унион-Никола Тесла” из Београда чине четири интегрисана факултета са седамнаест студијских програма  развијених на три нивоа академских студија, а у оквиру три научна поља: техничко-технолошко,  природно-математичко  и друштвено-хуманистичко. Интегрисани факултети који чине  Универзитет су: Факултет за градитељски менаџмент, Факултет за екологију и заштиту животне средине, Факултет за предузетнички бизнис и Факултет за менаџмент некретнина. Универзитет  и свих седамнаест студијских програма акредитовани су 26.08.2011. године.

Зашто је Ваш факултет посвећен баш некретнинама ?

Некретнине представљају богатства и играју веома важну улогу у обликовању економског стања појединца, домаћинства, привреде и друштва у целини. Послови у области некретнина генеришу значајан део друштвеног производа и упошљавају велики број различитих струка (правници, економисти, просторни планери, еколози, геодете, грађевинци).  Истовремено, садашњa и будућа економскa, привредна и друштвена позицијa Србије из дана у дан постаје све више интегрални део међународних привредних кретања, а некретнине чине изузетно важан сегмент глобалног привредног амбијента за шта су потребна елементарна  знања из наведених струка, знање  светских језика и примена  софистицираних  метода пословања од стране једног лица.

Студијски програми Факултета за менаџмент некретнина прате динамичне промене управљања некретнинама  и обезбеђују директно укључивање образованих кадрова са функционалним знањима и вештинама у решавање конкретних проблема у области коришћења, управљања, промета и развоја некретнина.

Чиме се могу бавити свршени студенти Вашег факултета после завршетка студија ?

У констелацији напред наведених односа, на тржишту радне снаге све више се уочава потреба за стручним и компетентним кадровима који ће моћи адекватно да одговоре на будуће изазове у области некретнина. Имајући то у виду, а на основу уочених друштвено-економских потреба садашњег и будућег привредног и друштвеног развоја Србије, конципирани  су студијски програми основних и мастер академских студија.

Завршетком основних студија  студенти добијају звање дипломираног менаџера  (240 ЕСПБ), а завршетком мастер студија добијају звање, мастер менаџер (300 ЕСПБ)

Делокруг рада дипломираног менаџера креће се од посредничког односа у агенцијама за некретнине, преко саветодавних за инвеститоре, проценитеља вредности некретнина у банкама и агенцијама до чланова тима за развој и управљање јавним (општинске, покрајинске, државне), резиденцијалним и корпоративним некретнинама на нивоу Републике Србије и у међународним оквирима.

Делокруг рада мастер менаџера је да самостално руководи тимом за управљање постојећим некретнинама, као и за развој и експлоатацију новостворених некретнина. Мастер менаџер оспособљен је да се стално прилагођава  динамичним променама у области некретнина, иновира компетенције, знања и вештине које се захтевају од будућих стручњака за развој и експлоатацију некретнина и да компетентно организује тимски истраживачки рад  у овој области.

Након завршетка  студијског програма, студент је оспособљен за рад као члан тима или руководилац тима, менаџмента (саветник, консултант, посредник, стручни сарадник, судски вештак) за управљање и развој некретнинама у: предузећима која раде са некретнинама, финансијским организацијама (банке, брокерске куће), државним управама (сектори за инфраструктуру, просторно планирање, заштити непокретности националног значаја), агенцијама за промет некретнина,  консултантским кућама и  институцијама за процену имовине.

Да ли мислите да и у области туризма постоји потреба за кадровима какве припрема Ваш факултет ?

Веза између туризма и менаџмента некретнина сагледана је још при изради наставног плана и програма, па је јасно дефинисан наставни предмет Туризам и менаџмент некретнина, као што је уочена и веза  између екологије и некретнина. Туристичке вредности или атракције су национални паркови, хотелски коплекси, реке, језера мора, амбијенталне целине, културна и заштићена национална добра  и сви они су некретнине. У менаџменту туризма ми видимо потребу за менаџером некретнина који ће домаћински управљати, развијати и заједно са осталим члановима тима планирати пуну експлоатацију туристичке некретнине. Поред тога он мора контактирати са широм друштвеном средином како би обезбедио преко општине, републике прилаз тој некретнини (изградња пута, водовода, плиновода). Садашња генерација полазника мастер студија је добила испитни задатак да за један туристички објекат изведе анализу управљања некретнинама и предложи мере за њено побољшање. Нисмо желели да им кроз предавање таксативно наводимо оправданост постојања менаџера некретнина (домаћина) у менаџменту теристичког објекта, већ да они сами то уоче. На испиту ће свако од њих изнети  резултате свог истраживања пред свим осталим студентима и тако ће  свако видети место менаџера некретнина у појединој туристичкој атракцији.

Akcija

Negde sam pročitala da je u mnoštvu podela inspirisanih različitim kriterijumima, moguća i podela ljudi na one koji su strasni putnici i one koji to nisu. Postoje oni koji ne vole putovanja i oni drugi – moderni putnici koji su psihološki-duhovno navučeni na njih. Pakovanje, koferi, avioni, vozovi, automobili, gužve, čekanje, guranje, gaženje… njima to uopšte, ne smeta. Oni sve to podnose lako i jednostavno. Jer, tada počinju dani života i radosti, događaji koji preusmeravaju njihova životna kretanja, sažimaju u vremenu ljude i događanja koji se ne zaboravljaju… Biti istinski zaljubljen u putovanja znači svakodnevno razmišljati o ovoj vrsti razonode i raznolikosti koju ono pruža, ali i naći dovoljno vremena i novca da ovo „maštarenje“ dobije svoj izražajni lik – da stigneš u zemlju u koju si se zaputio.

Ostatak priče možete da naslutite.

Kao tipičan zaljubljenik u putovanja, još jedan strasni putnik, pod izgovorom – pobuna protiv učmale svakodnevice, odlučila sam da otputujem u Beč na tri dana, previše sigurna da sam i ovog puta učinila pravi izbor. Inače, u ovom gradu sam boravila pre mnogo godina. To je bilo i jedno od mojih prvih putovanja. Dakle, posle dvadeset pet godina bila sam, ponovo, u tom lepom gradu.

Fascinacija

Smešten na prelepom plavom Dunavu, grad Betovena, Mocarta, Sigmunda Frojda… s pravom ponosan na svoju tradiciju i bogatu istoriju, već na prvi pogled izaziva divljenje i neizmerno uživanje za posetioce ovakve vrste. Kaže se da ljudi u Beču vole da žive dobro i da umru časno, sahranjeni uz određene počasti.

Istorija

Beč se nalazi na Dunavu, mada to, kada pogledate mapu, nije odmah očigledno. Na planu grada izgleda kao da je ovaj okrenuo leđa reci, čisto iz praktičnih razloga, a ne izborom (zbog učestalih poplava i potrebe da se ukrote bujice). Kada su, Habzburgovci naselili ovaj grad, već je bio star 3000 godina (njegova istorija datira iz Kamenog doba, preko Rimljana, do babenberga). Tokom 600 godina, dinastija je prerasla u ogromno carstvo, a Beč u carski grad (što je utisnuto na izgled mnogih gradskih prestižnih građevina i veličanstvenih umetničkih kolekcija). Predstavnici Habzburške monarhije su živeli i predstvljali svoju monarhiju u Hofburgu i Schloss Schöbrunn-u (što je bio odgovor Beča na Versaj). Oba mesta privlače posetioce iz svih delova sveta, kao i šteffl, katedrala posvećena sv. Stefanu i veličanstvene vile duž Ringštrase, koje okružuju uske ulice starog grada. Ringštrase prati dizanje starih gradskih zidina. Gürtelštrase se pruža duž linija zidina koje su trebale da dodatno osiguraju i odbrane Beč od turskih aspiracija. Tu je sagrađeno mnogo objekata koji reflektuju osobenosti života ljudi koji su živeli u to vreme u Beču: mezzanine.

Prvi istorijski podaci o ovom gradu potiču iz 1280. godine. Fürtenbuch, delo Jansa del Enikela i Jansa the Gransona, samo je otvorilo vrata za dublje upoznavanje sa vekovima dugom tradicijom i dragocenim kulturnim nasleđem glavnog grada Austrije. Od tada počinju da se pišu pesme, operete, valceri… zbog kojih Beč postaje sve poznatiji i privlačniji: u njega dolazi sve veći broj pozntih i manje poznatih ličnosti. Grad sve više dobija na značaju, a njegovoj popularnosti poseban pečat daje i „carica Srce“ – Elizabeta ili Sisi, koja je Beč učinila poznatim gotovo isto toliko koliko ga je učinio i otac psihoanalize Sigmund Frojd.

I danas, precizno uređen propisima, sa proverenim konceptom razvoja, ovaj grad velikih mogućnosti jako je privlačan za život, pa je u Beč pohrlilo i oko 200 000 Srba. Inače, u austrijskoj prestonici živi oko 2 000 000 stanovnika. Zanimljiv je podatak da se ta brojka, već godinama unazad, ne menja. Veliki je broj i onih koji su došli iz država bivše SFRJ, ali su tu prisutne i mnoge druge nacionalnosti (turci…).

Prvi korak

Posetioci Beča obično se prvo upoznaju sa originalnom srednjovekovnom tvrđavom, sa mostom, Bečkim Hofburgom, koji je evoluirao u ogromni asimetrični kompleks prostirući se na površini od 240 000 m² – sastoji se od 18 krila, oko 2 600 soba i 19 parkova. Najstariji deo datira iz XIII veka i predstavlja jezgro tvrđave koje je imalo odbrambenu funkciju. Čitav ovaj odbrambeni sklop, rov i most i četiri velike kule su, zbog potrebe uklonjene, pa su kasnije, opet, vraćene (vremenom su menjale izgled – ali su uvek ostajale u funkciji najsvrsishodnije odbrane). Sredinom XVI veka fasada je obnovljena u renesansnom stilu, uključujući i Švajcarsku kapiju (Swiss Gate) koju je po idejnom rešenju Pietra Farabosca izgrađena 1552. godine. Ovaj park i kapija dobili su ime po švajcarskim čuvarima koji su stražarili za vreme vladavine marije Tereze i Franca Stefana od Lorejna (Maria Theresa and Frantz Stephan of Lorraine).

Da se ne bismo previše rasplinuli, izgubili u moru informacija, pre početka obilaska ovog slavnog grada odabrala sam sferu interesovanja na koju ću se posebno usredsrediti. Trudila sam se da fokusiram pažnju samo na određene stavke i da ih istražujem samo jednu po jednu. U tri dana!

Ali, krenimo redom.

Za obilazak Hofburga potreban je gotovo ceo dan. Sam Sisi muzej, carski apartmani i deo u kome je izložena srebrna kolekcija posuđa, takođe, zaslužuje jedan dan. Dakle, dovoljno za tri dana u Beču… naravno, onaj jedan ću potrošiti u veselom tumaranju ulicom Kerntner (Kärntner) u kojoj vrvi od šetača, uličnih svirača, živih statua, cvećara… od mirisa i blještavih izloga.

Gradski javni prevoz je izuzetno razvijen i pokriva sve krajeve grada. Topla preporuka je koristiti za prevoz metro. Do savršenstva doveden, obeležen izrazitom jednostavnošću u snalaženju – dovoljno je samo pratiti oznake i sigurno stići do ciljanog mesta.

Bečka šnicla

Upoznavanje Beča najbolje je početi bečkom šniclom i čašom domaćeg točenog belog vina u restoranu Figlmüller. Podarzumeva se da prethodno niste ništa doručkovali. Taj udobni pab u srcu grada poznat je po tankoj, nalik „na oblandu“ bečkoj šnicli koja obično prekrije (sakrije) ceo tanjir. Ali ona ne obara samo svojim izgledom i veličinom, već, pre svega ,,jedinstvenim ukusom“, zadovoljavajući skoro sva vaša čula. Međutim, ovde upadate u tešku dilemu da procenite da li je ukusnija šnicla od govedine ili svinjetine? I taj problem se rešava jednostavno – kada ne možeš da se odlučiš koja je bolja, onda naručiš oba specijaliteta. Pravo zadovoljstvo „i za oči i za stomak“. Uspeh ovog paba je naterao njegove vlasnike da otvore još dva takve vrste.

Centar grada i katedrala

Život Beča odvija se, uglavnom, u starom gradskom jezgru. Opera, galerije, muzeji, prodavnice i izlozi sa luksuznom, skupocenom garderobom, lepo uređeni restorani i prijatni kafei…  Ta ulica je za mene trenutni „centar sveta“, odatle sve počinje. Iz nje se pruža pogled na Katedralu, na početku se nalazi čuveni hotel Saher, a na sredini ulice koja je seče prodavnice čuvenih svetskih dizajnera. Odmah tu, iza ugla je i hotel Grand. U njenoj blizini nalazi se i univerzitet. I odjednom „kreacija“ koja arhitektonski odskače od klasične bečke arhitekture. Reč je o gradskoj toplani koja po fasadi više podseća na džamiju, a po veselim bojama i njihovoj kombinaciji na Gaudija. Zanimljiv je podatak da ona obezbeđuje grejanje za više od 60 000 domaćinstava.

U centralnoj ulici u gradu, na njenoj sredini, nalazi se Katedrala (Stephandom). Najpoznatiji simbol grada i zaštitni znak Beča. Izgrađena u gotskom stilu, sa svojim ogromnim, visokim i vitkim vrhom koji je perkriven stotinama hiljada pločica, dominira nebom starog grada. Osam vekova gradnje su ostavili značajan trag na ovo veličanstveno zdanje. U jednoj rečenici: fascinantna spolja, a impozantna unutra.

Suši

Strast koju imam prema putovanjima, reflektuje se i na moj odnos prema hrani. Šetnju pešačkom zonom završila sam na večeri u najboljem u gradu japanskom restoranu hotela Grand. Jedan od prvih hotela takve vrste, otvoren još davne 1870. godine, ovaj hotel na svom sedmom spratu nudi autentičnu japansku hranu. I hotel i restoran, samo su deo atmosfere koja najviše odslikava ekskluzivitet ovog grada. U tradicionalno japanskom enterijeru, večeru počinjem sakijem (toplim), uz koju mi donose suši. Tehnika pripreme jela na ogromnom stolu – ploči ispred nas, me fascinira. U japanskoj kuhinji vreme od pripreme do posluživanja je svedeno na minimum. U mom slučaju, ovo vreme je bilo kraće od tog minimuma, jer sam sočno i meko meso i morske plodove uzimala direktno sa ploče na kojoj je vešti japanac spremao. Nema kolača, s pravom, jer bi oni, ovog puta samo pokvarili ukus te sjajne hrane. I to nije sve. U prizemlju Grand hotela nalazi se još jedan restoran – suši bar u kome možete da jedete najbolji suši i sušaki, u sasvim drugačijem ambijentu. Za poneti ili pojesti u tom baru, možete da birate, kao i da li ćete sedeti unutra ili uživati u ovoj čudesno dobroj hrani u bašti hotela koja se otvara od ranog proleća i radi sve do kasne jeseni. Izbor najkvalitetnijeg sakija i najukusnijeg sušija na jednom mestu je izuzetan i izuzetno redak.

Kao šlag na tortu

Zasićena istorijom i uživanjem (hrana, šoping, šetnje…) odlučila sam da još jedan dan u Beču provedem u obilasku Hofburga i njegovih prelepih parkova, ne propuštajući jedinstveni doživljaj celodnevnog zadržavanja u Sisi muzeju. Jer to je, upravo ono što najviše odgovara mom ukusu i senzibilitetu. To je ono što je ostavilo najupečatljiviji utisak na mene – miks fine estetike, kitnjastog i sjajnog životnog stila, blještavog glamura, ali i povremenog iskakanja iz strogih obrazaca ponašanja na dvoru, zamornih i opterećujućih obaveza, ličnih i porodičnih tragedija…

Muzej carice elizabete, poznatije kao Sisi, smešten u prednjem delu rezidencijalne palate Hofburg, je zaista čudesan. Ceo kompleks – apartmani Franje Josifa i njegove austro-ugarske carice, prostorije za prijeme i reprezentaciju, izloženi predmeti, slike i srebrno posuđe, odišu posebnom otmenošću i raskošom. Muzej – koncipiran tako da caricu Sisi prikaže u pravom svetlu – od načina oblačenja do načina korišćenja slobodnog vremena i duhovnog uzrastanja, odslikava u potpunosti vreme u kome je živela bečka aristokratija i dešavanja na politčkoj sceni Habzburške monarhije.

Elizabeta je ušla u istoriju kao carica večite mladosti i lepote. Više od tri decenije su je smatrali najlepšom vladarkom u Evropi. Javnost je bila zgrožena vešću da je Sisi ubijena 10. septembra 1898. godine. I upravo caričina nasilna smrt je stvorila od nje „legendu koja ne umire“. Na pitanje postavljeno Lueigi Luchni, caričinom ubici zašto je ubio, ovaj je odgovorio: „ako neko ne radi, ne bi trebalo ni da jede! Neka dugo živi anarhija! Smrt aristokratiji!“

Sisi je rođena na Božićno veče 1837. godine, kao četvrto dete Vojvode Max-a i njegove žene Ludovike, u Bavariji. Dan njenog rođenja je nedelja, a novorođenče je rođeno sa jednim zubom, što je tradicionalno predstavljalo znak njene sreće.

1853. godine se verila za Franca Josifa.

Očaran lepotom petnaestogodišnje princeze, njenom nesebičnošću i gracioznim držanjem, on se zaljubio u nju „do ušiju“. U početku je carica Elizbeta pokazivala veliko interesovanje za politiku energično podržavajući Mađarski kompromis i značajno utičući na Franca Josifa u tom pravcu. Vrhunac u političkom angažovanju je dostigla krunisanjem za Kraljicu Mađarske 1867. godine. Za tu priliku bila je obučena u haljinu specijalno dizajniranu u duhu tradicionalnog mađarskog kostima. Haljina od srebrnog brokata je ukrašena dijamantima koji su svetlucali kao zvezde i slagala se sa dijamantima u njenoj kosi (sa portreta koji je izložen u muzeju – ali i rekonstruisanog modela haljine). I baš ta haljina je učinila da se glas o Sisinoj lepoti pronese celim svetom.

Zbog velikog pritiska oko Mađarskog Kompromisa, muž joj je zabranio da se ikada više meša u pitanja politike, ona se povukla sa političke scene i počela da živi onako kako je stvarno želela. Provodila je sate u oblačenju, često je putovala i pisala stihove u stilu nemačkog pesnika Henrkia Hajnea (Hinrich Heine). U svojim sobama ona je držala gimnastičke sprave i dosta vežbala – imala je dnevni program vežbi, što je dodatno skandalizovalo dvor. Ali ono čime je najviše privlačila pažnju jeste, do čukljeva duga sjajna kosa čije je održavanje zahtevalo ogroman utrošak vremena. Kosa joj je bila graciozne forme, „preko bele čipkane haljine prelivala se kao talasi, doticala pod i dalje tekla…“ Imala je (naravno) ličnog frizera koji joj je negovao kosu i pravio od kose pletenice koje je, potom, oblikovao u krunu. Tokom dva sata, koliko je trebalo da joj se napravi takva frizura, carica je učila strane jezike – starogrčki i moderni (savremeni) grčki. Mnogi kozmetički preparati koje je koristila za održavanje svoje lepote, posebno su spravljani za nju u dvorskoj apoteci. Volela je da se kupa u toplom maslinovom ulju, a svoje telo obavijala je zavojima koji su bili natopljeni, takođe – određenijm vrstama ulja, s ciljem da omekšaju kožu i učine je nežnijom. Mnogi savremenici su je smatrali ekscentrikom. Volela je mnogo da putuje, plovila je Mediteranom, a Krf joj je bio omiljena destinacija.

Posle samoubistva sina 1898. godine, carica se potpuno povukla u samoću. Nosila je vrstu odeće u kojoj se žali do kraja života. Blještavi nakit je poklonila ćerkama i unukama, a crni nakit je zadržala i nosila do svoje smrti.

Osoba sa posebnom harizmom, carica Elizabeta je nastavila da fascinira svojom neobičnom ličnošću i posle pada habsburške monarhije. 1930. godine, je objavljena serija romana o njenom životu, što je poslužilo i kao osnova za trilogiju filmova – o Sisi (u produkciji Ernsta Marischka, snimljenih posle Drugog svetskog rata). Međutim, prvi film o caričinom životu napravljen je 1919. godine u produkciji Marie Larisch, Elizabetine nećake. Posle toga, o njenom životu je snimljeno još nekoliko filmova, a posebnu pažnju je privukao onaj sa Romi Šnajder koja je nadahnjujući je svojim neodoljivim šarmom i magičnom lepotom najbolje oživela Elizbetu, njenu mističnu auru između vremena i večnosti.

Saher

Boravak u jednom od najlepših gradova Evrope, zaokružila sam u hotelu „Saher“, preciznije kafeu „Saher“ koji je postao najpoznatiji po načinu pripremanja ove čuvene torte. Pravi doživljaj tradicije, ukusa, čarobne energije i sve to na jednom, baš ovom mestu, dok uz kraći ili duži espreso uživate u parčetu saher torte. Ne verujem da postoji bilo ko, ko je prošao ili boravio u Beču, a da je nije probao. Za prave uživaoce u slatkišima, saher torta je pravi izbor. Zaista, poseban doživljaj!

Kao i moj boravak u Beču.

prof Dr Dragana  Petrovic

Lepota tihog spokoja na Mediteranu

Sve do ranih 80-ih godina deo morske obale u Antalijskom zalivu, dug 53 kilometra, bio je mirna seoska sredina sa lepim morem, planinama i borovim šumama u idealnoj harmoniji. Kemer je do 1920.-ih nazivan Eski Koy ( Staro selo). 23 kilometra dug kameni zid štitio je selo od bujica i odrona sa planina,  pa i ime Kemer potiče od tog zida. Do 1960.-ih nije bilo puta duž obale, pa se do grada moglo doći samo brodovima. Onda je oko 1980. stigao put  i uz pomoć kredita Svetske banke izgrađeni su moderna infrastruktura i hoteli. Danas su grad Kemer i obalska sela jedan od najvažnijih resursa u turističkoj ponudi Turske. Read the full story

U redakciju časopisa Svet turizma svakodnevno pristižu brojne ponude za putovanja, kojima  turoperateri na najbolji mogući način reklamiraju svoju široku ponudu. Da li je bilo u pitanju vreme, koga nikada nema dovoljno, ili neki drugi razlozi, nije ni bitno, ali sada kada razmišljam o tome čini mi se da me je neka viša sila naterala da moja prva info tura bude baš Turska u organizaciji agencije Travel Expert. Read the full story

Jedrenje. Poseban osećaj koji  vam pruža fuzija odmora, zabave, kupanja i sunčanja… Buđenje uz  snopove zlatne svetlosti, uspavljivanje uz šum talasa… Vreme je za pakovanje torbi u susret ovoj neponovljivoj avanturi.. Read the full story

Kao i sve drugo, i gradovi se vremenom menjaju. Za razliku od živih bića, koja starenjem običnoporužne, gradovi se često prolepšaju. Mnogo je gradova na našoj lepoj planeti koji svoju starost mere hiljadama godina. O nekima od njih pišemo vam u člancima o svetskim čudima, starim i manje starim. Neki od njih su postojali vekovima, ali više ne postoje. Neki postoje već vekovima i postojaće još dugo. Potrudićemo se da vam u posebnoj seriji članaka prikažemo kako su izgledali nekada, a kako izgledaju sada, pa sami procenite da li su bili ili su sada lepši.

Za početak smo izabrali jedan izuzetak od svakog pravila. Grad koji je, na žalost, posle stotina godina postojanja, morao da počne sasvim od početka. Read the full story

Naziv Čičen Ica potiče iz jezika Maja. Ako bismo pokušali da detaljno prevedemo ceo izraz, reč či znači otvor ili ulaz, čen- izvor, ic znači magija, a a - voda. Reč se može prevesti kao izvor naroda koji poznaje magiju vode. Severni deo poluostrva Jukatan je bezvodan, na njemu ne postoje nadzemne reke već samo reke ponornice. U blizini Čičen Ice postojala su tri velika prirodna izvora, zvana cenote. Obiljem vode tokom čitave godine omogućili  su da mesto postane atraktivni prirodni centar za naseljavanje.

Narod Ica je vekovima bio politički i ekonomski dominantan na poluostrvu Jukatan. Grad Čičen Ica je bio glavni centar još 600. g. nove ere, sredinom klasičnog Maja perioda, ali najveću moć dostigao  je tek kad su propali ostali centri Maja na centralnim nizijama. Na osnovu svog dobrog položaja i obilja vode, stanovnici Čičen Ice su bili u mogućnosti da se bave trgovinom na širokom području od Meksika do Južne Amerike. Kada je  987.godine toltečki kralj stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika, Čičen Ica je postala glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda predstavljaju mešavinu stilova Maja i Tolteka. Read the full story

Koloseum, prvobitno nazvan “Amfiteatar Flavijevaca”, najveći je amfiteatar ikada napravljen u na područjuRima.Radove na njemu započeo je car Vespazijan iz porodice Flavijevaca 70. godine, a nastavio njegov sin Titus. Poslednje izmene sproveo je Domicijan oko 90. godine n.e. Ime je dobio po kolosalnoj skulpturi cara Nerona, koja se nalazila ispred amfiteatra. Osam godina kasnije sagrađen je u obliku velikog valjkastog tela na eliptičnoj osnovi  sa sedištima koja se strmo spuštaju prema borilištu – areni. Koloseum ima trospratnu fasadu. Prizemlje je urađeno u dorskom stilu, prvi sprat u jonskom a drugi u korintskom, sa napomenom da je red nastajanja ovih stilova poštovan u Grčkoj. Kada je završen, Koloseum je imao oko 50. 000 mesta za sedenje, oko 10.000 za stajanje i pokretni krov od platna, koji je štitio gledaoce od kiše i jakog sunca. Kao veličanstveni kompleks služio je brojnim spektaklima: gladijatorskim borbama i smaknućima, borbama sa egzotičnim životinjama i teatarskim predstavama. Read the full story

Ukoliko želite da častite sebe, a ne znate kako to najbolje da učinite, poslušajte moj savet. Idite na krstarenje. Plovećihoteli na po nekoliko spratova su idealno mesto za zaboravljanje svakodnevnih problema, ali i užitak na najvišem nivou. Nikako vam neće biti žao što ste dopustili sebi malo luksuza. Da, luksuza. Kako biste inače nazvali, dvadesetčetvoročasovni rum servis? Ličnog konobara koji Vas oslovljava po imenu i zna vaše omiljeno piće? Otmene večere na koje nije dozvoljeno otići bez kravate ili toalete? Obroke za koje Vas na stolu čeka tuce komada pribora za jelo? Nekoliko bazena i ,,đakuzija” uvek na raspolaganju? Golf teren na brodu? I još pregršt sitnih i krupnih zadovoljstava koja vam se pružaju kao gostu? Hmmmm . . . posle ovoga, “luksuz” možda i jeste blaga reč. Read the full story