Vratimo se prirodi, gde je sve i počelo.

I mi smo se vratili prirodi i Zlatiboru i porodici Savić.

Pre godinu i nešto više dana, kada smo prvi put posetili Etno domaćinstvo Savić, na Borovoj glavi na Zlatiboru, sve je bilo zeleno, pitomo, toplo i tiho kao u bajkama ili filmovima. Sve nas je podsećalo na prizore Hobitlenda iz trilogije Gospodar prstenova.

Tada smo došli na ovo mesto sasvim nenadano. Upućeni od prijatelja svratili smo, dok smo  prolazili desetak kilometara od Partizanskih voda, pored puta Užice – Nova Varoš. Na jednom od najlepših predela Zlatibora, gde se u vidokrugu smenjuju šume, livade i reke, na nadmorskoj visini od 1080 m smestilo se maleno naselje u kome se, između desetak planinskih lepotica, nalaze etno kuće za odmor domaćinstva Savić, sa 4 apartmana sa ukupno 26 kreveta i uređenim prostorom za pripremanje zlatiborskih specijaliteta.

Ovde su svi uslovi za zdrav i aktivan odmor svih generacija jedne porodice na dohvat ruke. Ako želite odmor, šetnje i zdravu ishranu, skijanje, sankanje ili samo druženje, ovo je pravo mesto. Na samo 15 minuta su vrhunski skijaški tereni. Na 10-tak minuta su svi zabavni sadržaji Partizanskih -Kraljevih voda. A tereni za sankanje, amatersko skijanje ili grudvanje su svuda oko vas,  samo nekoliko metara daleko.

Kuće u starom planinskom stilu, u drvetu – i spolja i iznutra, mirišu na drvo i kad ste budni i kad spavate, kao da ste neprekidno usred šume.

Kao i kod Hobita – sve vam se čini skromno i malo, a nije. Sve je udobno i ušuškano, stvoreno da čovek uživa sa porodicom i prijateljima. Nije prioritet da se sve vidi na prvi pogled, ali će vas zato svaki sat boravka sve više vezivati za ovo mesto i domaćine.

Položaj i komfor omogućuju da provedete ugodan odmor i uživate u svemu što Zlatibor nesebično pruža.

Ne morate da nam verujete, dođite i uverite se sami. Nije daleko, a dobri domaćini će sa vama podeliti vreme, lepotu okoline, rakiju, kafu i svu svoju dobrotu.

Dobro došli!

KULTURA SA DOBRIM UKUSOM

Restoran Klub književnika otvoren je 1946. godine, neposredno posle Drugog svetskog rata i od tada je prava institucija za Beograđane i njihove goste. Za kratko vreme je stekao ugled koji je sačuvan do danas svojom vrhunskom kuhinjom i posebnom atmosferom za koju su zaslužni bili ljubazni domaćini i poznati gosti. Redovni gosti bili su i sada su vrhunski književnici, glumci, novinari i političari. Njihovi gosti iz inostranstva – mnoge zvezde  književnog, filmskog, političkog neba i pripadnici svetskog džet set-a probale su specijalitete domaće kuhinje. Ideje za mnoga dela rodile su se, a podosta njih je i nastalo, tokom večeri provedenih u Francuskoj 7.

Mesto na kome se više od 60 godina goste, svađaju, razmenjuju dosetke i abrove diplomate, pisci, državnici, političari, glumci i po koja lepotica, više je od restorana. Momo Kapor ga je opisao kao svojevrsno “gastronomsko i književno svetilište”. U početku su gosti Kluba morali da imaju člansku kartu da bi ušli u njega, pa je po Beogradu kružila šala da je važnije biti član Kluba književnika nego Udruženja književnika.

Mnoge ugledne ličnosti iz zemlje i inostranstva bar su jednom bile u Klubu. Italijanski pisac Alberto Moravija, francuska književnica Simon de Bovoar i njen prijatelj književnik i filozof Žan-Pol Sartr često su dolazili u Beograd i provodili večeri u Klubu književnika. Ričard Barton, je u vreme snimanja filma Sutjeska, voleo da svrati na viski u Klub. Kasu i Andrić su svaki susret završavali večerom u Francuskoj 7.

U Klubu su sve vreme zastupljene nacionalna i svetska kuhinja. Može se uživati u guščijoj džigerici, pršuti sa dinjom, škembićima, sarmi u jagnjećoj maramici, podvarku, rižotu sa pečurkama, jagnjećim leđima na žaru i na kraju se zasladiti čuvenom krempitom ili pitom od bundeve.

Vinska karta restorana nudi pažljivo birana vina, ali i sifon sode i litar belog od koga možete pripremiti špricer po svom ukusu.

Posle toliko godina, ljudi iz restorana Madera, jednog od ugostiteljskih simbola Beograda, sa namerom da odgovore na izazove modernih vremena, ali i da sačuvaju stari autentični duh legendarnog kluba, preduzeli su renoviranje restorana. Klub književnika dobio je novi i prijatniji ambijent. Rekonstruisana je bašta, prostorije osvežene i obnovljene, kuhinja, toaleti i ventilacija urađeni po svetskim standardima. Vodilo se računa o svakom dezenu, svakoj drvenoj površini i boji, kako bi se sačuvala stara dobra atmosfera. U želji da se sačuva autentični duh legendarnog kluba personal koji radi već godinama i poznaje gotovo svakog gosta i njegove navike se ne menja, što je dodatna garancija dobre usluge.

I uspeli su, ali i doneli nešto novo.

Za razliku od dugogodišnje tradicije tokom koje se u Klubu služila samo večera, u svakodnevnu ponudu je uvedena i mogućnost uživanja u ručku u poslepodnevnim satima.

Od sada možete podsetiti Klub i u vreme ručka i uživati u ukusima starih dobrih vremena.

Dođite i probajte.

Francuska 7, Beograd, Srbija.

tel. 011 2627931   218 7777 www. klubknjizevnika.rs

radno vreme 12-01,  nedeljom Klub ne radi.

Zbog jedinstvene prilike da osete duh starih vremena, uživo čuju bardove srpske kulture i probaju mirise i ukuse zaboravljenih jela, oduvek su i mladi  svraćali u Klub u Francuskoj 7. Tako je i danas.

Stari posetioci neće imati problema da ga dožive u njegovoj punoći, a novi će imati priliku da ga tek upoznaju.

ИНТЕРВЈУ СА ПРОФЕСОРОМ МИРОСЛАВОМ ПАВЛОВИЋЕМ ДЕКАНОМ ФАКУЛТЕТА ЗА

МЕНАЏМЕНТ НЕКРЕТНИНА  УНИВЕРЗИТЕТА УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА ИЗ БЕОГРАДА

За почетак реците нам нешто о Универзитету Унион – Никола Тесла

Универтзитет “ Унион-Никола Тесла” из Београда чине четири интегрисана факултета са седамнаест студијских програма  развијених на три нивоа академских студија, а у оквиру три научна поља: техничко-технолошко,  природно-математичко  и друштвено-хуманистичко. Интегрисани факултети који чине  Универзитет су: Факултет за градитељски менаџмент, Факултет за екологију и заштиту животне средине, Факултет за предузетнички бизнис и Факултет за менаџмент некретнина. Универзитет  и свих седамнаест студијских програма акредитовани су 26.08.2011. године.

Зашто је Ваш факултет посвећен баш некретнинама ?

Некретнине представљају богатства и играју веома важну улогу у обликовању економског стања појединца, домаћинства, привреде и друштва у целини. Послови у области некретнина генеришу значајан део друштвеног производа и упошљавају велики број различитих струка (правници, економисти, просторни планери, еколози, геодете, грађевинци).  Истовремено, садашњa и будућа економскa, привредна и друштвена позицијa Србије из дана у дан постаје све више интегрални део међународних привредних кретања, а некретнине чине изузетно важан сегмент глобалног привредног амбијента за шта су потребна елементарна  знања из наведених струка, знање  светских језика и примена  софистицираних  метода пословања од стране једног лица.

Студијски програми Факултета за менаџмент некретнина прате динамичне промене управљања некретнинама  и обезбеђују директно укључивање образованих кадрова са функционалним знањима и вештинама у решавање конкретних проблема у области коришћења, управљања, промета и развоја некретнина.

Чиме се могу бавити свршени студенти Вашег факултета после завршетка студија ?

У констелацији напред наведених односа, на тржишту радне снаге све више се уочава потреба за стручним и компетентним кадровима који ће моћи адекватно да одговоре на будуће изазове у области некретнина. Имајући то у виду, а на основу уочених друштвено-економских потреба садашњег и будућег привредног и друштвеног развоја Србије, конципирани  су студијски програми основних и мастер академских студија.

Завршетком основних студија  студенти добијају звање дипломираног менаџера  (240 ЕСПБ), а завршетком мастер студија добијају звање, мастер менаџер (300 ЕСПБ)

Делокруг рада дипломираног менаџера креће се од посредничког односа у агенцијама за некретнине, преко саветодавних за инвеститоре, проценитеља вредности некретнина у банкама и агенцијама до чланова тима за развој и управљање јавним (општинске, покрајинске, државне), резиденцијалним и корпоративним некретнинама на нивоу Републике Србије и у међународним оквирима.

Делокруг рада мастер менаџера је да самостално руководи тимом за управљање постојећим некретнинама, као и за развој и експлоатацију новостворених некретнина. Мастер менаџер оспособљен је да се стално прилагођава  динамичним променама у области некретнина, иновира компетенције, знања и вештине које се захтевају од будућих стручњака за развој и експлоатацију некретнина и да компетентно организује тимски истраживачки рад  у овој области.

Након завршетка  студијског програма, студент је оспособљен за рад као члан тима или руководилац тима, менаџмента (саветник, консултант, посредник, стручни сарадник, судски вештак) за управљање и развој некретнинама у: предузећима која раде са некретнинама, финансијским организацијама (банке, брокерске куће), државним управама (сектори за инфраструктуру, просторно планирање, заштити непокретности националног значаја), агенцијама за промет некретнина,  консултантским кућама и  институцијама за процену имовине.

Да ли мислите да и у области туризма постоји потреба за кадровима какве припрема Ваш факултет ?

Веза између туризма и менаџмента некретнина сагледана је још при изради наставног плана и програма, па је јасно дефинисан наставни предмет Туризам и менаџмент некретнина, као што је уочена и веза  између екологије и некретнина. Туристичке вредности или атракције су национални паркови, хотелски коплекси, реке, језера мора, амбијенталне целине, културна и заштићена национална добра  и сви они су некретнине. У менаџменту туризма ми видимо потребу за менаџером некретнина који ће домаћински управљати, развијати и заједно са осталим члановима тима планирати пуну експлоатацију туристичке некретнине. Поред тога он мора контактирати са широм друштвеном средином како би обезбедио преко општине, републике прилаз тој некретнини (изградња пута, водовода, плиновода). Садашња генерација полазника мастер студија је добила испитни задатак да за један туристички објекат изведе анализу управљања некретнинама и предложи мере за њено побољшање. Нисмо желели да им кроз предавање таксативно наводимо оправданост постојања менаџера некретнина (домаћина) у менаџменту теристичког објекта, већ да они сами то уоче. На испиту ће свако од њих изнети  резултате свог истраживања пред свим осталим студентима и тако ће  свако видети место менаџера некретнина у појединој туристичкој атракцији.

DOBRODOŠLI!

Hotel BREZA je jedan od najatraktivnijih hotelsko-ugostiteljskih objekata u Srbiji. Nalazi se u našoj najvećoj i najpopularnijoj banji, kraljici srpskog turizma, tradicionalno najprivlačnijem turističkom centru za odmor i rekreaciju, Vrnjačkoj Banji.

BREZA je najtraženiji i najpopularniji banjski objekat – u proleće u mirisu lipa uživaju učesnici mnogobrojnih skupova: kongresa, simpozijuma, radničko sportskih igara, u vrele letnje dane je idealno mesto za porodične godišnje odmore obogaćene raznovrsnim kulturno-zabavnim programima, topli jesenji dani privlače učesnike novih kongresa, festivala, seminara i sportskih susreta, Novogodišnji termini su uvek ranije prodati, a u vreme zimskog raspusta žičara na obližnjem Goču je spremna za nove goste i mnogobrojnu decu.

Projektovan po najvišim standardima modernog hotelijerstva, hotel je od 1977. godine do sada ugostio više od pola miliona gostiju koji su ostvarili preko 2,5 miliona noćenja.

Hotel BREZA se nalazi u najužem centru Vrnjačke Banje, okružen cvetnim alejama i zelenim parkovskim površinama, u neposrednoj blizini nadaleko poznatih termomineralnih izvora, za čija su svojstva znali još stari Rimljani.

Vrnjačka Banja se nalazi na svega 230km jugozapadno od Beograda sa kojim je povezana dobrim saobraćajnicama – autoput E5 Beograd-Kruševac i regionalni Kruševac-Vrnjačka Banja. Bliži aerodromi su u Nišu (130km) i Beogradu (230km).

Zanimljivostu u neposrednoj blizini hotela – Zamak kulture (300m), četiri termomineralna izvora (200-500m), Rimski izvor iz II veka (300m), tenisko igralište (200m), tržni centar (300m), otvoreni olimpijski bazen (300m).

SADRŽAJI

Sigurni smo da ćete uživati u bogatstvu i kvalitetu sadržaja koje možemo da Vam ponudimo. Upoznajte se sa nekima od njih…

SMEŠTAJ

Hotel ima preko 150 soba sa blizu 300 ležaja (apartmani, jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobe). Sve sobe imaju TV (domaći i satelitski kanali, kao interni program), moderna kupatila (duboke kade, bide), telefone sa direktnim biranjem. Pogled iz soba na promenadu, banjski park ili planinu Goč je nešto čega ćete se rado sećati i dugo nakon odlaska iz Banje. Objekat ima šest spratova sa dva moderna lifta (muzika i audio kontakt sa recepcijom).

RESTORAN

Gostima je na raspolaganju klimatizovani restoran sa preko 400 mesta za obedovanje.

Osnovna usluga je polupansion, doručak – švedski sto i večera sa nekoliko jela po izboru (jedno je uvek dijetalno).

Trenutke odmora gosti mogu provesti na terasi hotela, najlepšoj u Vrnjačkoj Banji, okruženoj zelenilom i cvećem, poslastičarnici sa terasom i pogledom na banjsku promenadu, aperitiv baru uz veliki izbor domaćih i stranih pića, kao i prirodno ceđenih sokova i u kafani gde se serviraju specijaliteti domaće i strane kuhinje.

Za dobru večernju zabavu brinu se renomirani orkestri sa raznovrsnim muzičkim programom koji izvode u restoranu ili na terasi hotela.

OSTALI SADRŽAJI

Internet caffe, sala za stoni tenis, diskoteka za ekskurzije, sauna i zatvoreni poluolimpijski bazen – najlepši u ovom delu Srbije, ispunjavaju zabavne i sportsko rekreacione zahteve gostiju.

Ponudu upotpunjuju prodavnica suvenira, moderan frizerski salon, veliki parking kao i zatvorena garaža.

MANIFESTACIJE

U hotelu BREZA se uz raznovrsne specijalitete kuhinje, bogat izbor pića i dobru muziku, veoma uspešno organizuju razne proslave – doček Nove godine, svečane večere, proslave rođendana, krštenja, svadbe i proslave mature.

Dobra organizacija posla i raznovrsna ponuda garantuju nezaboravan provod.

KONGRESNI TURIZAM

U toku godine u hotelu se organizuju brojni i raznovrsni skupovi (godišnje oko 200 skupova) – simpozijumi, kongresi, seminari, sportski susreti, stručna predavanja, slikarske kolonije i druge vrste grupnih poseta.

Učesnicima ovih skupova su na raspolaganju višenamenske sale (od 50 do 300 mesta) – banket sala, mala sala, dnevna sala i glass sala.

Hotel raspolaže sa kompletnom tehničkom opremom za održavanje svih skupova (video bim, laptop i ozvučenje).

BREZA je najtraženiji objekat u Vrnjačkoj Banji u oblasti kongresnog turizma.

MEDICINSKA PONUDA

Svi gosti hotela Breza mogu koristiti medicinske pakete u Specijalnoj bolnici Merkur Vrnjačka Banja.

GRATIS

Svim gostima hotela Breza  pored naše bogate ponude odobravamo i sledeće gratis usluge:

• zatvoreni poluolimpijski bazen
• sauna
• sala za stoni tenis sa tri stola
• hotelski parking

NAGRADE I PRIZNANJA

Hotel BREZA je dobitnik mnogih nagrada i priznanja, među kojima su:

Banjski cvet  ’91 – Turistička organizacija Srbije
Najbolji hotel u Srbiji – Turistička organizacija Srbije

Zlatna povelja ’97 – SACEN Beograd
Najbolji hotel u SRJ – SACEN Beograd

Najbolji hotel 2001 – TSC  Vrnjačka Banja
Najbolji hotel u Vrnjačkoj Banji – TSC  Vrnjačka Banja

Zlatno turističko srce ’02 – SACEN Beograd
Najuspešniji ugostiteljski objekat u SRJ i Republici Srpskoj 2002 – SACEN Beograd

Turistička prizma ’03 za novi kvalitet u turizmu – LORIST 2003 Novi Sad
Zlatna medalja ’03 – LORIST 2003 Novi Sad
Šampion kvaliteta u grupi hoteli – LORIST 2003 Novi Sad

KONTAKT

Hotel BREZA

Vrnjačka 26
36210 Vrnjačka Banja, Srbija

tel. 036 612.400, 602.144, 602.140
faks 036 612.401

e-mail info @ hotelbreza.rs

web www.hotelbreza.rs

Prodajno mesto u Beogradu – VOJNA TURISTIČKA AGENCIJA

tel. 011 3201.887

Akcija

Negde sam pročitala da je u mnoštvu podela inspirisanih različitim kriterijumima, moguća i podela ljudi na one koji su strasni putnici i one koji to nisu. Postoje oni koji ne vole putovanja i oni drugi – moderni putnici koji su psihološki-duhovno navučeni na njih. Pakovanje, koferi, avioni, vozovi, automobili, gužve, čekanje, guranje, gaženje… njima to uopšte, ne smeta. Oni sve to podnose lako i jednostavno. Jer, tada počinju dani života i radosti, događaji koji preusmeravaju njihova životna kretanja, sažimaju u vremenu ljude i događanja koji se ne zaboravljaju… Biti istinski zaljubljen u putovanja znači svakodnevno razmišljati o ovoj vrsti razonode i raznolikosti koju ono pruža, ali i naći dovoljno vremena i novca da ovo „maštarenje“ dobije svoj izražajni lik – da stigneš u zemlju u koju si se zaputio.

Ostatak priče možete da naslutite.

Kao tipičan zaljubljenik u putovanja, još jedan strasni putnik, pod izgovorom – pobuna protiv učmale svakodnevice, odlučila sam da otputujem u Beč na tri dana, previše sigurna da sam i ovog puta učinila pravi izbor. Inače, u ovom gradu sam boravila pre mnogo godina. To je bilo i jedno od mojih prvih putovanja. Dakle, posle dvadeset pet godina bila sam, ponovo, u tom lepom gradu.

Fascinacija

Smešten na prelepom plavom Dunavu, grad Betovena, Mocarta, Sigmunda Frojda… s pravom ponosan na svoju tradiciju i bogatu istoriju, već na prvi pogled izaziva divljenje i neizmerno uživanje za posetioce ovakve vrste. Kaže se da ljudi u Beču vole da žive dobro i da umru časno, sahranjeni uz određene počasti.

Istorija

Beč se nalazi na Dunavu, mada to, kada pogledate mapu, nije odmah očigledno. Na planu grada izgleda kao da je ovaj okrenuo leđa reci, čisto iz praktičnih razloga, a ne izborom (zbog učestalih poplava i potrebe da se ukrote bujice). Kada su, Habzburgovci naselili ovaj grad, već je bio star 3000 godina (njegova istorija datira iz Kamenog doba, preko Rimljana, do babenberga). Tokom 600 godina, dinastija je prerasla u ogromno carstvo, a Beč u carski grad (što je utisnuto na izgled mnogih gradskih prestižnih građevina i veličanstvenih umetničkih kolekcija). Predstavnici Habzburške monarhije su živeli i predstvljali svoju monarhiju u Hofburgu i Schloss Schöbrunn-u (što je bio odgovor Beča na Versaj). Oba mesta privlače posetioce iz svih delova sveta, kao i šteffl, katedrala posvećena sv. Stefanu i veličanstvene vile duž Ringštrase, koje okružuju uske ulice starog grada. Ringštrase prati dizanje starih gradskih zidina. Gürtelštrase se pruža duž linija zidina koje su trebale da dodatno osiguraju i odbrane Beč od turskih aspiracija. Tu je sagrađeno mnogo objekata koji reflektuju osobenosti života ljudi koji su živeli u to vreme u Beču: mezzanine.

Prvi istorijski podaci o ovom gradu potiču iz 1280. godine. Fürtenbuch, delo Jansa del Enikela i Jansa the Gransona, samo je otvorilo vrata za dublje upoznavanje sa vekovima dugom tradicijom i dragocenim kulturnim nasleđem glavnog grada Austrije. Od tada počinju da se pišu pesme, operete, valceri… zbog kojih Beč postaje sve poznatiji i privlačniji: u njega dolazi sve veći broj pozntih i manje poznatih ličnosti. Grad sve više dobija na značaju, a njegovoj popularnosti poseban pečat daje i „carica Srce“ – Elizabeta ili Sisi, koja je Beč učinila poznatim gotovo isto toliko koliko ga je učinio i otac psihoanalize Sigmund Frojd.

I danas, precizno uređen propisima, sa proverenim konceptom razvoja, ovaj grad velikih mogućnosti jako je privlačan za život, pa je u Beč pohrlilo i oko 200 000 Srba. Inače, u austrijskoj prestonici živi oko 2 000 000 stanovnika. Zanimljiv je podatak da se ta brojka, već godinama unazad, ne menja. Veliki je broj i onih koji su došli iz država bivše SFRJ, ali su tu prisutne i mnoge druge nacionalnosti (turci…).

Prvi korak

Posetioci Beča obično se prvo upoznaju sa originalnom srednjovekovnom tvrđavom, sa mostom, Bečkim Hofburgom, koji je evoluirao u ogromni asimetrični kompleks prostirući se na površini od 240 000 m² – sastoji se od 18 krila, oko 2 600 soba i 19 parkova. Najstariji deo datira iz XIII veka i predstavlja jezgro tvrđave koje je imalo odbrambenu funkciju. Čitav ovaj odbrambeni sklop, rov i most i četiri velike kule su, zbog potrebe uklonjene, pa su kasnije, opet, vraćene (vremenom su menjale izgled – ali su uvek ostajale u funkciji najsvrsishodnije odbrane). Sredinom XVI veka fasada je obnovljena u renesansnom stilu, uključujući i Švajcarsku kapiju (Swiss Gate) koju je po idejnom rešenju Pietra Farabosca izgrađena 1552. godine. Ovaj park i kapija dobili su ime po švajcarskim čuvarima koji su stražarili za vreme vladavine marije Tereze i Franca Stefana od Lorejna (Maria Theresa and Frantz Stephan of Lorraine).

Da se ne bismo previše rasplinuli, izgubili u moru informacija, pre početka obilaska ovog slavnog grada odabrala sam sferu interesovanja na koju ću se posebno usredsrediti. Trudila sam se da fokusiram pažnju samo na određene stavke i da ih istražujem samo jednu po jednu. U tri dana!

Ali, krenimo redom.

Za obilazak Hofburga potreban je gotovo ceo dan. Sam Sisi muzej, carski apartmani i deo u kome je izložena srebrna kolekcija posuđa, takođe, zaslužuje jedan dan. Dakle, dovoljno za tri dana u Beču… naravno, onaj jedan ću potrošiti u veselom tumaranju ulicom Kerntner (Kärntner) u kojoj vrvi od šetača, uličnih svirača, živih statua, cvećara… od mirisa i blještavih izloga.

Gradski javni prevoz je izuzetno razvijen i pokriva sve krajeve grada. Topla preporuka je koristiti za prevoz metro. Do savršenstva doveden, obeležen izrazitom jednostavnošću u snalaženju – dovoljno je samo pratiti oznake i sigurno stići do ciljanog mesta.

Bečka šnicla

Upoznavanje Beča najbolje je početi bečkom šniclom i čašom domaćeg točenog belog vina u restoranu Figlmüller. Podarzumeva se da prethodno niste ništa doručkovali. Taj udobni pab u srcu grada poznat je po tankoj, nalik „na oblandu“ bečkoj šnicli koja obično prekrije (sakrije) ceo tanjir. Ali ona ne obara samo svojim izgledom i veličinom, već, pre svega ,,jedinstvenim ukusom“, zadovoljavajući skoro sva vaša čula. Međutim, ovde upadate u tešku dilemu da procenite da li je ukusnija šnicla od govedine ili svinjetine? I taj problem se rešava jednostavno – kada ne možeš da se odlučiš koja je bolja, onda naručiš oba specijaliteta. Pravo zadovoljstvo „i za oči i za stomak“. Uspeh ovog paba je naterao njegove vlasnike da otvore još dva takve vrste.

Centar grada i katedrala

Život Beča odvija se, uglavnom, u starom gradskom jezgru. Opera, galerije, muzeji, prodavnice i izlozi sa luksuznom, skupocenom garderobom, lepo uređeni restorani i prijatni kafei…  Ta ulica je za mene trenutni „centar sveta“, odatle sve počinje. Iz nje se pruža pogled na Katedralu, na početku se nalazi čuveni hotel Saher, a na sredini ulice koja je seče prodavnice čuvenih svetskih dizajnera. Odmah tu, iza ugla je i hotel Grand. U njenoj blizini nalazi se i univerzitet. I odjednom „kreacija“ koja arhitektonski odskače od klasične bečke arhitekture. Reč je o gradskoj toplani koja po fasadi više podseća na džamiju, a po veselim bojama i njihovoj kombinaciji na Gaudija. Zanimljiv je podatak da ona obezbeđuje grejanje za više od 60 000 domaćinstava.

U centralnoj ulici u gradu, na njenoj sredini, nalazi se Katedrala (Stephandom). Najpoznatiji simbol grada i zaštitni znak Beča. Izgrađena u gotskom stilu, sa svojim ogromnim, visokim i vitkim vrhom koji je perkriven stotinama hiljada pločica, dominira nebom starog grada. Osam vekova gradnje su ostavili značajan trag na ovo veličanstveno zdanje. U jednoj rečenici: fascinantna spolja, a impozantna unutra.

Suši

Strast koju imam prema putovanjima, reflektuje se i na moj odnos prema hrani. Šetnju pešačkom zonom završila sam na večeri u najboljem u gradu japanskom restoranu hotela Grand. Jedan od prvih hotela takve vrste, otvoren još davne 1870. godine, ovaj hotel na svom sedmom spratu nudi autentičnu japansku hranu. I hotel i restoran, samo su deo atmosfere koja najviše odslikava ekskluzivitet ovog grada. U tradicionalno japanskom enterijeru, večeru počinjem sakijem (toplim), uz koju mi donose suši. Tehnika pripreme jela na ogromnom stolu – ploči ispred nas, me fascinira. U japanskoj kuhinji vreme od pripreme do posluživanja je svedeno na minimum. U mom slučaju, ovo vreme je bilo kraće od tog minimuma, jer sam sočno i meko meso i morske plodove uzimala direktno sa ploče na kojoj je vešti japanac spremao. Nema kolača, s pravom, jer bi oni, ovog puta samo pokvarili ukus te sjajne hrane. I to nije sve. U prizemlju Grand hotela nalazi se još jedan restoran – suši bar u kome možete da jedete najbolji suši i sušaki, u sasvim drugačijem ambijentu. Za poneti ili pojesti u tom baru, možete da birate, kao i da li ćete sedeti unutra ili uživati u ovoj čudesno dobroj hrani u bašti hotela koja se otvara od ranog proleća i radi sve do kasne jeseni. Izbor najkvalitetnijeg sakija i najukusnijeg sušija na jednom mestu je izuzetan i izuzetno redak.

Kao šlag na tortu

Zasićena istorijom i uživanjem (hrana, šoping, šetnje…) odlučila sam da još jedan dan u Beču provedem u obilasku Hofburga i njegovih prelepih parkova, ne propuštajući jedinstveni doživljaj celodnevnog zadržavanja u Sisi muzeju. Jer to je, upravo ono što najviše odgovara mom ukusu i senzibilitetu. To je ono što je ostavilo najupečatljiviji utisak na mene – miks fine estetike, kitnjastog i sjajnog životnog stila, blještavog glamura, ali i povremenog iskakanja iz strogih obrazaca ponašanja na dvoru, zamornih i opterećujućih obaveza, ličnih i porodičnih tragedija…

Muzej carice elizabete, poznatije kao Sisi, smešten u prednjem delu rezidencijalne palate Hofburg, je zaista čudesan. Ceo kompleks – apartmani Franje Josifa i njegove austro-ugarske carice, prostorije za prijeme i reprezentaciju, izloženi predmeti, slike i srebrno posuđe, odišu posebnom otmenošću i raskošom. Muzej – koncipiran tako da caricu Sisi prikaže u pravom svetlu – od načina oblačenja do načina korišćenja slobodnog vremena i duhovnog uzrastanja, odslikava u potpunosti vreme u kome je živela bečka aristokratija i dešavanja na politčkoj sceni Habzburške monarhije.

Elizabeta je ušla u istoriju kao carica večite mladosti i lepote. Više od tri decenije su je smatrali najlepšom vladarkom u Evropi. Javnost je bila zgrožena vešću da je Sisi ubijena 10. septembra 1898. godine. I upravo caričina nasilna smrt je stvorila od nje „legendu koja ne umire“. Na pitanje postavljeno Lueigi Luchni, caričinom ubici zašto je ubio, ovaj je odgovorio: „ako neko ne radi, ne bi trebalo ni da jede! Neka dugo živi anarhija! Smrt aristokratiji!“

Sisi je rođena na Božićno veče 1837. godine, kao četvrto dete Vojvode Max-a i njegove žene Ludovike, u Bavariji. Dan njenog rođenja je nedelja, a novorođenče je rođeno sa jednim zubom, što je tradicionalno predstavljalo znak njene sreće.

1853. godine se verila za Franca Josifa.

Očaran lepotom petnaestogodišnje princeze, njenom nesebičnošću i gracioznim držanjem, on se zaljubio u nju „do ušiju“. U početku je carica Elizbeta pokazivala veliko interesovanje za politiku energično podržavajući Mađarski kompromis i značajno utičući na Franca Josifa u tom pravcu. Vrhunac u političkom angažovanju je dostigla krunisanjem za Kraljicu Mađarske 1867. godine. Za tu priliku bila je obučena u haljinu specijalno dizajniranu u duhu tradicionalnog mađarskog kostima. Haljina od srebrnog brokata je ukrašena dijamantima koji su svetlucali kao zvezde i slagala se sa dijamantima u njenoj kosi (sa portreta koji je izložen u muzeju – ali i rekonstruisanog modela haljine). I baš ta haljina je učinila da se glas o Sisinoj lepoti pronese celim svetom.

Zbog velikog pritiska oko Mađarskog Kompromisa, muž joj je zabranio da se ikada više meša u pitanja politike, ona se povukla sa političke scene i počela da živi onako kako je stvarno želela. Provodila je sate u oblačenju, često je putovala i pisala stihove u stilu nemačkog pesnika Henrkia Hajnea (Hinrich Heine). U svojim sobama ona je držala gimnastičke sprave i dosta vežbala – imala je dnevni program vežbi, što je dodatno skandalizovalo dvor. Ali ono čime je najviše privlačila pažnju jeste, do čukljeva duga sjajna kosa čije je održavanje zahtevalo ogroman utrošak vremena. Kosa joj je bila graciozne forme, „preko bele čipkane haljine prelivala se kao talasi, doticala pod i dalje tekla…“ Imala je (naravno) ličnog frizera koji joj je negovao kosu i pravio od kose pletenice koje je, potom, oblikovao u krunu. Tokom dva sata, koliko je trebalo da joj se napravi takva frizura, carica je učila strane jezike – starogrčki i moderni (savremeni) grčki. Mnogi kozmetički preparati koje je koristila za održavanje svoje lepote, posebno su spravljani za nju u dvorskoj apoteci. Volela je da se kupa u toplom maslinovom ulju, a svoje telo obavijala je zavojima koji su bili natopljeni, takođe – određenijm vrstama ulja, s ciljem da omekšaju kožu i učine je nežnijom. Mnogi savremenici su je smatrali ekscentrikom. Volela je mnogo da putuje, plovila je Mediteranom, a Krf joj je bio omiljena destinacija.

Posle samoubistva sina 1898. godine, carica se potpuno povukla u samoću. Nosila je vrstu odeće u kojoj se žali do kraja života. Blještavi nakit je poklonila ćerkama i unukama, a crni nakit je zadržala i nosila do svoje smrti.

Osoba sa posebnom harizmom, carica Elizabeta je nastavila da fascinira svojom neobičnom ličnošću i posle pada habsburške monarhije. 1930. godine, je objavljena serija romana o njenom životu, što je poslužilo i kao osnova za trilogiju filmova – o Sisi (u produkciji Ernsta Marischka, snimljenih posle Drugog svetskog rata). Međutim, prvi film o caričinom životu napravljen je 1919. godine u produkciji Marie Larisch, Elizabetine nećake. Posle toga, o njenom životu je snimljeno još nekoliko filmova, a posebnu pažnju je privukao onaj sa Romi Šnajder koja je nadahnjujući je svojim neodoljivim šarmom i magičnom lepotom najbolje oživela Elizbetu, njenu mističnu auru između vremena i večnosti.

Saher

Boravak u jednom od najlepših gradova Evrope, zaokružila sam u hotelu „Saher“, preciznije kafeu „Saher“ koji je postao najpoznatiji po načinu pripremanja ove čuvene torte. Pravi doživljaj tradicije, ukusa, čarobne energije i sve to na jednom, baš ovom mestu, dok uz kraći ili duži espreso uživate u parčetu saher torte. Ne verujem da postoji bilo ko, ko je prošao ili boravio u Beču, a da je nije probao. Za prave uživaoce u slatkišima, saher torta je pravi izbor. Zaista, poseban doživljaj!

Kao i moj boravak u Beču.

prof Dr Dragana  Petrovic

Lepota tihog spokoja na Mediteranu

Sve do ranih 80-ih godina deo morske obale u Antalijskom zalivu, dug 53 kilometra, bio je mirna seoska sredina sa lepim morem, planinama i borovim šumama u idealnoj harmoniji. Kemer je do 1920.-ih nazivan Eski Koy ( Staro selo). 23 kilometra dug kameni zid štitio je selo od bujica i odrona sa planina,  pa i ime Kemer potiče od tog zida. Do 1960.-ih nije bilo puta duž obale, pa se do grada moglo doći samo brodovima. Onda je oko 1980. stigao put  i uz pomoć kredita Svetske banke izgrađeni su moderna infrastruktura i hoteli. Danas su grad Kemer i obalska sela jedan od najvažnijih resursa u turističkoj ponudi Turske.

Najveća vrednost Kemera su njegove prirodne lepote: prelepo more sa nedirnutim peščanim i kamenitim plažama i visoke planine pokrivene borovim šumama. Ove lepote upotpunjuju dobri putevi, infrastruktura i komunikacije, ljubaznost i gostoljubivost lokalnih stanovnika i tipično mediteranski topla klima, sa sušnim letima, kišnim zimama i uvek toplim morem.

Grad je prepun klubova, barova i restorana, plaža sa plavom zastavom i marinom za jahte sa 320 vezova.

Kao jedno od najluksuznijih letovališta zbog svojih predivnih plaža i obilja zelenila Kemer je poznat i kao mesto porodičnog odmora. Vazduh ovde nema visoku vlažnost, pa se i temperature od preko 40 stepeni odlično podnose. Centralna plaža je peskovita, a iza nje se nalazi park prepun mnogobrojnim sadržajima. Glavni adut ovog mesta je priroda kojom se baš i ne mogu pohvaliti ostala mesta ove regije. Brda su prekrivena četinarima, a stenovite površine koje vode od obale pa do visine od 300 metara daju ovoj regiji poseban pečat. Ukoliko imate dovoljno vremena i novca, nikako nemojte propustiti vožnju žičarom do Taurusa, vrha koji se nalazi na visini od 2635 metara, a sa koga se pruža neverovatan pogled na celu regiju Kemera i Antaliju.

Mirada del Mar, hotel sa 5 zvezdica se nalazi na idealnoj lokaciji na samoj plaži u Gojniku. Njegovu ponudu upotpunjuju najmoderniji spa centar sa parnim kupatilima, zatvorenim bazenom i najrazličitijim masažama, kafe bar na plaži i otvoreni bazen sa toboganima..

Svaka od soba je klimatizovana sa besplatnim bežičnim Internetom,satelitskom tv, minibarom, balkonom sa prozorima od zida do zida i modernim kupatilom.

U hotelu se gostima hrana servira na otvorenom bifeu  u glavnom restoranu i u još 4 a la carte restorana sa italijanskom, turskom i mediteranskom kuhinjom.

Antalya Airport je na samo 30-minuta vožnje od hotela.

UTISCI GOSTIJU

Na jednoj od najlepših lokacija Antalijske rivijere u  Kemeru, koji  je čuven po svom vazduhu, čistoj vodi, planinama i borovima, izvan naseljene oblasti, na oko 20 minuta šetnje od najbližeg sela Gojnik, nalazi se Hotel Mirada del Mar. Do obližnjih sela ili Kemera je najbolje i nalakše stići taksijem koji  je dostupan odmah u blizini ulaza u hotel. Mi smo najveći deo vremena provodili na balkonu posmatrajući more ( to je bilo takođe i idealno mesto za posmatranje pomračenja meseca). Standardne sobe su prostrane, čiste, kupatila i toaleti uredni i ispravni.Nismo imali nikakvih primedbi na izmenu posteljine i peškira. Plaža je prepuna ležaljki i suncobrana, a sa obale do duboke vode postoje dva drevena mosta kako bi kupači izbegli hodanje po kamenitoj plaži. U blizini hotela su dva velika bazena i jedan mali za decu. Odlični su za plivanje, jer nikada nije velika gužva. Izbor hrane možda nije baš po ukusu gurmanima, ali je dobar. Puno krompira, povrća i mesa, više puta sedmično riba i ponekad turski specijaliteti. Lokalna vina i pivo su sasvim prihvatljivi. U hotelu je omogućen  iznenađujuće dobar bežični pristup Internetu. I to u sobama, lobiju i skoro svuda unaokolo. U najlepšem sećanju ostao nam je tim za zabavu koji vam stoji na raspolaganju 14 sati dnevno i na svaki način se trudi da vam odmor učini aktivnim, kreativnim i zabavnim. Tokom celog dana oni će voditi brigu i o vašoj deci na siguran i zabavan način. Na plaži možete uživati u jedrenju, jet skijanju, letenju padobranom vučenom od strane glisera i u još puno stvari koje mi nismo stigli da probamo.Ako tražite dobro mesto za odmor i plivanje po pristupačnoj ceni Mirada del Mar bi mogla biti perfektan izbor.

Na 18 kilometara jugoistočno od Beograda, idući vijugavim asfaltnim putem ka vrhu, na 511m nadmorske visine, pronaći ćete idealno mesto za predah od svakodnevne beogradske vreve, a pogled koji će vas ostaviti bez daha očaravao je i ljude koji su pohodili ove prostore vekovima unazad. Krajem 2007.godine još je i knez Miloš shvatao njen veliki značaj, stavivši je pod zaštitu države 1859.godine. Skupština grada Beograda je proglasila Avalu zaštićenim prirodnim dobrom, sa ukupnom površinom od 489 hektara.

Na zaštićenom području ima oko 600 biljnih vrsta. Mnoge su lekovite, a neke predstavljaju prirodne retkosti, kao zlatan, zelenika i zanovet. Obrasla listopadnom i četinarskom šumom, pravo je mesto za odmor i rekreaciju. Ovde ćete pronaći nekoliko ugostiteljskih objekata: hotel Avala, planinarsko odmaralište Čarapićev brest  i najpoznatiji među njima, čuveni Mitrovićev dom, sagrađen davne 1933. godine. Ime je dobio po Dušanu Špirti Mitroviću, lekaru i dobrovoljcu na Solunskom frontu, koji je bio zaslužan za njegovu izgradnju, kao i za razvoj planinarstva u Srbiji. Pored planinarskog doma u čast istaknutom vojskovođi iz Prvog srpskog ustanka, Vasi Čarapiću, nalazi se spomenik, na mestu gde su se okupljali ustanici.

Na mestu gde se nekada nalazio srednjovekovni srpski grad, Žrnov, koji je kontrolisao prilaz gradu, danas se nalazi jedan od prepoznatljivih simbola – Spomenik Neznanom junaku. Delo Ivana Meštrovića, izgrađen od jablaničkog granite, podignut je na inicijativu kralja Aleksandra I Karađorđevića, u slavu mnogobrojnih žrtava palih za odbranu svoje zemlje. Neznani junak je zapravo bio srpski vojnik koga su 1915. nemački vojnici pronašli i sahranili kraj ostataka starog grada, postavljajući kao spomen obeležje drveni krst sa natpisom na nemačkom jeziku, jedan nepoznati srpski vojnik ( ein unberannter serbishen Soldat). Po završetku rata na tom mestu su meštani podavalskih sela podigli manji kameni spomenik u obliku krsta. Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević naredio je iste 1934.godine, kada je ubijen u Marselju, da se miniraju ostaci starog utvrđenog grada, od koga posle svih viševekovnih razaranja ne beše ostalo mnogo. Njegovi tragovi, ipak, bili su dosta vidljivi u trenutku kada je kralj rešio da raščisti teren da bi dobio plato na kome će izrasti delo čiji završetak gradnje neće dočekati. Prenos kostiju neznanog junaka iz starog groba u mauzolej i njegovo osvećenje obavljeni su na Vidovdan 1938.godine.

Pre turskog vremena i planina se zvala Žrnov, po velikim žrvnjevima za obradu kamene rude iz rudnika koji su postojali u podnožju. Prvi poznati rudari bili su Skordisci, mešavina Srba i jednog keltskog plemena, koje su privukla bogata nalazišta raznih ruda – srebra i žive. I danas Avalu pohode oni kojima je zanimljiva istorija rudarstva, tragači za plemenitim metalima i arheolozi, koji se nadaju da će na njenim padinama i oko spomenika pronaći vredne arheološke ostatke.

Na mestu gde se nekada nalazio grad Žrnov vidljivih ostataka danas nema. Podaci o izgledu tvrđave danas su dostupni jedino u vidu zapisa starih hroničara, radova Aleksandra Deroka i nekoliko fotografija koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.

Zašto je kralj Aleksandar Prvi tako lako žrtvovao Žrnov, dragocen i jedinstven istorijski spomenik radi drugog, takođe značajnog, koji je mogao biti podignut i na nekom drugom mestu – pitanje je na koje već godinama mnogi pokušavaju da nađu odgovor. U putopisima Evlije Čelebije, Žrnov je opisan kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji, zbog čega je njegov nestanak sa lica zemlje izazvao veliko uzbuđenje u javnosti,  iako je sam proces miniranja izveden u tišini. O tome nije smelo ni da se priča, a kamoli da se piše. Jedino objašnjenje za takav nemilosrdni postupak može se pronaći u činjenici da je kralj Aleksandar bio jugoslovenski, a ne samo srpski kralj, pa je u skladu sa tim starosrpski grad Žrnov žrtvovao spomeniku u obliku piramide, koji svojim karijatidama, ženskim figurama u različitim nacionalnim nošnjama, simbolizuje šest banovina Kraljevine Jugoslavije.

U neposrednoj blizini mauzoleja nalazi se Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, poginulim u avionskoj nesreći 1964.godine. Delegacija od 33 člana sovjetske vojne delegacije, među kojima Sergej Birjuzov, maršal Sovjetskog saveza i narodni heroj Jugoslavije i general-pukovnik Vladimir Ždanov koja je  preživela tolike bitke i ratne strahote, nastradala je prilikom dolaska na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Ironija života! Spomenik je podignut godinu dana kasnije.

Neprikosnoveni simbol, ne samo Avale, već i čitavog Beograda jeste ponovo izgrađeni Avalski toranj. Prvobitni telekomunikacioni toranj pušten je u rad davne 1965.godine  sa visinom od 202,87 metara, kao remek delo srpske arhitekture bio je vidljiv sa svih prilaza Beogradu. Kao najviša građevina na Balkanu, bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbolišući na taj način srpski tronožac za sedenje. Projektovali su ga arhitekti Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, sa konstruktorom, Milanom Krstićem. Oko stotinu građevinara radilo na ovom projektu celih pet godina, ugradivši u njega više od 4000 tona armiranog betona. Vrhunac u izgradnji tog najlepšeg TV predajnika u Evropi u to vreme predstavljala je postavka 60 metara visoke antene, teške oko 25 tona. Na gondoli, na 118m visine, nalazio se neko vreme i restoran. Iako je delovao pomalo nestabilno i lelujavo, oslonjen na tri tanke noge, odolevao je svim vremenskim nepogodama, jakim košavama i zemljotresima, ali nije uspeo da preživi 29.april 1999.godine, kada je srušen u NATO bombardovanju. Sve do rušenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 2001.bio je najviši srušeni objekat na svetu.

Imajući u vidu da je toranj bio jedna od bitnih znamenitosti grada doneta je odluka da se toranj obnovi, a sa uklanjanjem ostataka razrušene građevine započelo se u maju 2005.godine, da bi se sa izgradnjom započelo početkom 2007.godine. Uprkos mnogim preprekama, toranj je završen u oktobru 2009. a svečano je otvoren 21. Aprila 2010.godine, kao replika svog prethodnika, sa ukupnom visinom od 204,57 metara, sa dva lifta, koji kroz stablo stuba vode do gondola, fantastičnim vidikovcem na 122,64.metru visine  i sa kafe barom na 119,20m. Maksimalan broj osoba na vidikovcu je 16, a vreme zadržavanja je 15 minuta. Cena pojedinačnih ulaznica je 50 dinara, a grupnih 30 dinara (minimum deset osoba). Za decu do 12 godina, penzionere i osobe sa invaliditetom ulaz je besplatan. Iz Turističke organizacije Beograda napominju da toranj neće raditi ako je brzina vetra 13 metara u sekundi ili veća.

Ova planina, iako tek malo viša od brda, predstavlja svojevrstan užitak i za najraznovrsnije sportske aktivnosti. Ovde je još davne 1929. održano prvo takmičenje u Srbiji u smučarskom trčanju, na 8 km, kao i prvo smučarskо prvenstvo održano neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Tradicionalni tabor planinara, koji se svake godine održava u organizaciji Službe vodiča izleta i pohoda  i okuplja ljubitelje planinarenja ne samo iz Srbije, nego i iz susednih zemalja, podrazumeva skup različitih aktivnosti: pešačke ture sa obnovom markacija, ishranu u prirodi, školu vodiča izleta i pohoda u letnjim uslovima, planinarska predavanja, kao i takmičenja u slobodnom penjanju, planinskom trčanju i planinarskoj orijentaciji.

Čini nam se da prethodni toranj, kao ni ostale atraktivnosti ovog izletišta, nisu  bili iskorišćeni  u turističke svrhe, što je greška koju sada pokušaju da isprave udruženim snagama brojne saobraćajne i turističke ustanove. Turistička organizacija Beograda uvrstila je obilazak Avale u svoju ponudu razgledanja grada i okoline, u saradnji sa saobraćajnim preduzećima koji obezbeđuju potpuni  užitak vožnjom u otvorenim turističkim autobusima. Svakodnevno ga posećuju brojne ekskurzije osnovaca i srednjoškolaca iz unutrašnjosti Srbije, a strani turisti su oduševljeni spojem prirodnih i kulturnih lepota na jednom mestu, uz vidikovac odakle se vidi, kako kažu, cela Šumadija.

Boutique hotel   Per ASTRA nalazi se u predivnom ambijentu baroknog grada Perasta smeštenog na mestu razdvajanja Kotorskog i Risanskog zaliva u akvatorijumu Boke Kotorske koja je pod zaštitom UNESCO-a, kao svetska kulturna i prirodna baština.

Udaljen je pedesetak stepenika od mora i plaže u borovoj šumi.

Hotel Per Astra ima 11 visokokvalitenih luksuznih, enterijerski različitih apartmana čija kvadratura obezbeđuje maksimalan komfor.

Privatni parking prostor je kapaciteta 15 vozila, a prilaz je dozvoljen samo gostima hotela.

Restoran Per Astra Vam u svakom trenutku pruža mogućnost nezaboravnog užitka u specijalitetima vrhunskog Chefa čija kulinarska umeća je jedino moguće degustirati u Per Astri.

Welness&Spa i fitness sadržaji su  Vam  na raspolaganju 24 sata. Potrebno je samo da rezervišete vreme tokom kojeg želite da se potpuno opustite.

Bazen ispred hotela i nekoliko otvorenih terasa sa spektakularnim pogledom na ulaz u bokokotorski zaliv su idealan prostor za jutarnju kafu, doručak, ispijanje šampanjca  ili večeru sa prijateljima.

Business&Leisure

Ukoliko želite da spojite zadovoljstvo sa produktivnošću i uspešnošću u biznisu, na raspolaganju je i conference room, kapaciteta  do 15 osoba.

Ceo prostor oko hotela i u unutrašnjosti je pokriven wireless internetom.

Hotel Per Astra odiše duhom i šarmom starih peraštanskih palata, a pogled koji se pruža na crkvu Svetog Đorđa, Gospu od Škrpjela i zaliv je fantastičan..

U ambijentu baroknog grada, svaki gost hotela Per Astra ima apsolutni komfor, luksuz, ispunjenje zahteva i diskreciju koja je zagarantovana.

Hotel Per Astra je tokom prethodne 2 godine ugostio mnoge poznate ličnosti iz sveta i regiona. No, kako je diskrecija i intima svakog gosta prioritet osoblja hotela Per Astra,  njihova imena ne možemo navesti, ali je hotel na svakog gosta ostavio poseban i veoma pozitivan utisak.

Hotel Per Astra organizuje putovanja, avio karte, transfere, izlete, active&extreme i adrenalinske ture, shopping ture, yachting, helio ture, posete prestižnim manifestacijama i događajima u Crnoj Gori i niz drugih sadržaja.

Organizuju se i intimne ceremonije venčanja, druženje sa prijateljima, proslave i  druge svetkovine i slavlja.

Podizanje nivoa kvaliteta usluge, dodatne vrednosti za goste i akcijske ponuda aranžmana su obeležja ovogodišnje ponude hotela Per Astra.

U zavisnosti od vrste apartmana i servisa, u hotelu Per Astra dnevni boravak za dve do četiri osobe iznosi od 250 do 550 eura, a uključuje transfer sa i do aerodroma, doručak, piće dobrodošlice,  korišćenje welness centra, izlet do Gospe od Škrpjela i druga iznenađenja.

Za 5 i više dana boravka jedan dan je gratis.

PER ASTRA- VAŠ PUT KA ZVEZDAMA.

Kontakti :

e-mail:perastra@t-com.me; phone: +382 32 373 608;

fax:      +382 32 373 609

Web: www.hotelperastra.com

U Skadarliji, ušuškan između kuće Đure Jakšica i restorana „Dva jelena“, nalazi se hotel Le Petit Piaf, mala oaza mira i ljubaznosti, spoj modernog i tradicionalnog, prilagođen potrebama poslovnih ljudi i turista koji žele da upoznaju Beograd. Mnoge od lokalnih atrakcija su u neposrednij blizini, a ljubazno osoblje hotela će vam pružiti topao prijem i dobrodošlicu i pomoć u otkrivanju lepota okruženja.

Restoran Skadarlijski čardak, u sastavu hotela Le Petit Piaf, novi biser Skadarlije sa najlepšom terasom u gradu i gastronomskim rajem je osmišljen za potpuno uživanje svih čula. Vrhunska usluga, ljubazno osoblje i udoban smeštaj učiniće da boravak u hotelu bude nezaboravan.

Restoran Skadarlijski čardak, u sastavu hotela Le Petit Piaf, opremljen je po svim svetskim standardima i nudi izvrsne specijalitete nacionalne kuhinje, kao i veliki izbor najboljih domaćih i stranih vina. Restoran je osmišljen u tri ambijentalne celine – bašta, zatvoreni deo i terasa, sa ukupnim kapacitetom od 150 mesta. Spoj francuskog istančanog ukusa za sve što je lepo i tradicionalnog duha gostoprimstva, po kojoj je Skadarlija nadaleko poznata, čine ovaj restoran jedinstvenim i neponovljivim. Prijatan ambijent, bogat meni i vinska karta uz ljubazno osoblje i živu muziku, najbolja su preporuka da nas posetite i uživate u svim čarima skadarlijske noći. Osim toga, u našem restoranu možete organizovati sve vrste svečanosti i proslava, a mi ćemo se potruditi da Vama važni trenuci postanu i nezaboravni.

***************** Tel: 062/ 30 25 17 *****************

Radno vreme restorana Skadarlijski čardak – 11:30 h – 01:00 h

Adresa – Skadarska 34, Beograd